Vernici danas slave Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja

Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je u to vreme vladao.

Kad mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da se ne sahranjuje zajedno s telom jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščasnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja, blagočestiva Jovana, žena Irodovog dvorjanina Huze, nije mogla da živi sa znanjem da će glava Božjeg čoveka ostati na beščasnom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.

Ne znajući ništa o svemu tome, car Irod, kad je čuo za Isusa Hrista i velika čuda koja je činio, uplašio se i rekao: „To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih.“

Posle izvesnog vremena neki vlastelin, poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu i zamonaši se, i kao monah, sa imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstitelja bila zakopana.

Počeo je da zida sebi ćeliju, kopao je duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javilo da je Krstiteljeva. On ju je celivao i zakopao na tom istom mestu.

Vera i običaji

Po Božjem promislu, ta čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija preneta u Carigrad.

Mnoga čudesna isceljenja dogodila su se od glave Jovana Krstitelja, a važno je i interesantno da, dok je bio živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje, a njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć“.

Običaji nalažu da se svaki Krstovdan u godini posti zarad dobrog zdravlja porodice. Krstovdan je dan kad se ceo svet moli i poziva na pokajanje kako bi se očistio od grehova i bio dostojan Isusa Hrista.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.