U Manastiru Manasija otkrivena jedna od najvećih misterija! Svetinja koja čuva srpsku istoriju i leči dušu

Smešten na istoku Srbije u blizini Despotovca, manastir Manasija predstavlja jedno od najstarijih zdanja srednjovekovne Srbije. Zadužbina je velikog srpskog vladara despota Stefana, sina cara Lazara i smatra se spomenikom kulture od velikog značaja.

Ovaj manastir opasan je visokim i jakim zidinama, a tačno vreme početka njegove gradnje i dalje je nepoznato. Osim istorijskog, ovaj manastir ima i ogroman kulturni značaj, s obzirom na to da je odmah po osnivanju, u okvirnu njegovih zidina, počela sa radom "Resavska škola" koja je imala značajni uticaj na razvijanje srpske književnosti.

"Resavska škola" tada je bila prepisivačka radionica i bila je izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine. Prepisivači su bili monasi, koji su se u manastir Manasija uselili odmah posle  izgradnje, a njihova dela naširoko su važila za pouzdane izvore informacija.

Manastirski kompleks sastoji se iz crkve Svete Trojice, velike trpezarije ili takozvane "škole" i tvrđave sa 11 kula od kojih je najveća "Despotova kula". Od 1954. godine Manasija postaje ženski manastir, a nekoliko decenija kasnije za potrebe rastućeg sestrinstva sagrađen je i savremeni konak koji se nalazi na istočnom delu porte.

Srbija

Sudbina je bila nemilosrdna prema meni! Čiča Dražine poslednje reči i danas odjekuju kao pre 78 godina!

Tog 17. jula 1946. godine streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Mnogi detalji o hapšenju, suđenju i smrti Dragoljuba Mihailovića i danas su obavijeni velom tajne, a njegov lik i delo izazivaju brojne polemike i kontroverze. Nešto od onoga što je general govorio u svoju odbranu ipak je sačuvano.

17.01.2024

07:35

Društvo

Poslednje proročanstvo baba Vange ledi krv u žilama! Izgovorila ga je pred smrt - Kad je preminula desilo se nešto zastrašujuće

Poslednje reči Baba Vange, kako se navodi, ticale su se celog čovečanstva!

16.01.2024

21:25

Foto: Tanjug

Mošti despota Stefana

Jedna od najvećih misterija bila je ta što se nikako nije moglo tačno utvrditi gde počivaju mošti despota Stefana, neki su smatrali da su one u Manasiji, dok su mnogi mislili da one leže upravo u manastiru Koporin. Međutim, višedecenijska nagađanja prekinuta su analizom ostatka koja su pronađena u Manasiji i prema njoj je, sa 99,93%, utvrđeno da su ostaci pripadali despotu Stefanu.

U toku viševekovne turske okupacije, manastir je više puta pustošen i razaran. Sa crkve je bio skinut olovni krov, pa je više od jednog veka crkvena građevina prokišnjavala i dve trećine fresaka je nepovratno propalo. 

Ipak, i pored velikih oštećenja koja je ova svetinja pretrpela i dalje se oseća neverovatan mir u porti. Dvorište je prelepo uređeno, sa puno zelenila, a osoblje koje radi veoma je ljubazno. Freske odlikuje autentičan kolorit i umetnički stil, budući da su ga oslikali najbolji umetnici Vizantije u to vreme. 

U manastirskoj radnji pored raznog asortimana, možete kupiti i domaće proizvode koji se prave upravo u manastiru. Takođe imaju i liniju kozmetika koja ima delotvorna dejstva na razna oboljenja kože, zglobova itd.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.