"Otkrićete pravo lice Tita i tajne razgovore sa Čerčilom i Staljinom": Nova serija otvara pitanje ko je vodio Jugoslaviju

Serija "Tito između Istoka i Zapada“, koja je sinoć premijerno prikazana na RTS-u, zasnovana na istorijskim dokumentima i arhivskoj građi, trebalo je da izgleda potpuno drugačuje, otkriva scenarista Svetko Kovač.

 

 

Scenarista serije "Tito između Istoka i Zapada" Svetko Kovač izjavio je da je ostvarenje trebalo da obuhvati i period devedesetih godina.

Prvobitna ideja je bila da se serija zove "Jugoslavija između Istoka i Zapada" što je jedna posebna i velika tema, zaključio je Kovač za RTS.

- U tom slučaku bismo morali da se vratimo u 1918. godinu, na Kraljevinu Jugoslaviju. Zato smo se odlučili da serija nosi naziv "Tito između Istoka i Zapada", kako bismo se vremenski ograničili na period od četrdesetih do osamdesetih godina - objašnjava on.

Naglašava da se ne mogu sve zasluge za poziciju Jugoslavije u svetu pripisati isključivo Josipu Brozu Titu.

Foto: ATA Images

- Nije Tito jedini zaslužan za to što je Jugoslavija tako uspešno plovila između istoka i zapada. Tu su bili ministri spoljnih poslova poput Koče Popovića i Marka Nikezića, kao i ambasadori u Moskvi, Londonu i Vašingtonu, koji su značajno doprineli da ta politika uspe. Jugoslavija se, kao relativno mala zemlja, nametnula kao značajan faktor u međunarodnim odnosima - ističe Kovač.

Serija rekonstruiše i ključne diplomatske susrete koji su obeležili Titovu ulogu na svetskoj sceni. Jedan od najzanimljivijih, kako navodi scenarista, jeste razgovor sa Vinstonom Čerčilom u Napulju 12. avgusta 1944. godine, koji je rekonstruisan u igranoj formi. Odmah potom usledio je i tajni susret sa Josifom Staljinom.

-Mislim da će gledaocima, kada vide rekonstrukcije ta dva razgovora, biti jasnije kako je Tito bio igrač i kako je rešavao te složene situacije - kaže Kovač.

Hladnoratovski period, koji je obeležio decenije nakon Drugog svetskog rata, opisuje kao vreme specifičnih međunarodnih odnosa.

Foto: RTS

-To je period postojanja dva bloka, vreme kada su poštovani međunarodni zakoni i principi. Možda je u takvim okolnostima bilo nešto lakše snalaziti se, iako je svakako bilo iznenađenja - obašnjava scenarista.

Tokom rada na seriji su ga, kako kaže, posebno privlačili diplomatski susreti i razgovori, pa je detaljno proučavao arhivske transkripte, i domaće i ruske.

Kovač smatra da Tito nije bio ličnost koju savremenici nisu razumeli.

- Mene su oduševili ruski istoričari koliko dobro poznaju Tita i njegov boravak u Sovjetskom Savezu. On je još 1915. godine bio tamo, bio je ranjen, zarobljen i radio razne poslove. U prvoj epizodi govorimo upravo o tom periodu, o dolasku u Srbiju kao austrougarski vojnik, prebacivanju u Galiciju, ranjavanju i kasnijem boravku u Rusiji - kazao je on.

Ipak, fokus serije nije na ranijem periodu, već na Titovom političkom manevrisanju između dva svetska bloka. Kao primer navodi period nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom i okretanje Jugoslavije Zapadu, kao i kasnije odustajanje od američke vojne pomoći.

Foto: Pero Arsenijević

Podseća i na ocenu Njujork tajmsa, koji je Titov politički stil nazvao "akrobatskim balansiranjem".

- On je govorio da nije balansirao, već da je imao principe koji ponekad ne odgovaraju Istoku, a ponekad Zapadu, i da Jugoslavija sledi svoj put. Ali mislim da je to ipak bilo dobro balansiranje - objašnjava scenarista.

Serija prikazuje i napete odnose sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom, posebno tokom susreta 1971. godine, u vreme unutrašnjih kriza u Jugoslaviji.

U ulozi Tita u seriji pojavljuje se Nebojša Dugalić, sa kojim je, kako kaže Kovač, saradnja bila izuzetno uspešna.

- On je već igrao Tita u seriji o Jovanki Broz. Vrlo je predan poslu i uvek traži dodatne detalje. Potpuno se uživi u ulogu i mislim da ju je fantastično odigrao - objasnio je Kovač.

Foto: RTS

Serija ima 10 epizoda, a najveći izazov bio je obuhvatiti četiri decenije burnih događaja.

- To je vrlo dinamičan period, pun prelomnih trenutaka. Gledaoci će videti ključne istorijske događaje, ali možda nismo dovoljno prikazali kako je to balansiranje uticalo na život običnih ljudi, na standard, kulturu, modu i muziku - kazao je Kovač posebno ističući uticaj zapadne kulture na jugoslovensko društvo.

Svaka epizoda, dodaje, prati dinamiku približavanja ili udaljavanja od jednog ili drugog bloka.

- Kroz sve epizode imamo zaplete i rasplete, približavanje jednom bloku, sukob, pa okretanje drugom. To je nit koja vodi celu seriju -  naglašava Svetko Kovač.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.