Za tri dana srpska vojska pobila 40.000 neprijateljskih vojnika! Jedna od najvećih srpskih pobeda u istoriji!
Podeli vest
Prvi srpski ustanak podignut je protiv zuluma odmetnutih dahija, treće godine od njegovog izbijanja, u leto 1806. godine, uviđajući razmere i karakter ustanka, Turci proglašavaju džihad protiv Srba i napadaju svim silama, međutim, naša vojska predvođena Karađorđem uništava Osmanlije u boju na Mišaru pre 218 godina.
Boj na Mišaru je jedna od bitaka Prvog srpskog ustanka koja se odigrala sredinom avgusta 1806. godine na brdu Mišar kod Šapca. Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika početkom 19. veka.
Masakr u Prebilovcima su izvršile ustaše između 4. i 11. avgusta 1941. pod komandom Ivana Jovanovića zvanog Crni (gotovo sigurno srpskog porekla), nad 826 od ukupno 994 Srba, uglavnom žena, dece i staraca.
Na današnji dan pre 376 godina u boju sa Turcima poginuo je znameniti srpski junak iz Ravnih Kotara - Vuk Mandušić, koga je u red besmrtnih vitezova kroz spev "Gorski vijenac" ovekovečio Petar Drugi Petrović Njegoš.
31.07.2024
06:19
Osmanlijskom vojskom, koja je bila uglavnom sačinjena od Turaka iz Bosne komandovao je Sulejman-paša Skopljak, a srbskim ustanicima vožd Karađorđe, koji je Turcima napravio zamku i tako ih potukao do nogu, iako je Osmanlijska vojska bila daleko brojnija, čak četiri puta. Turska vojska je imala oko 40.000 vojnika, a Srbi su imali 7.000 pešaka i 2.000 konjanika uz pet topova.
Srbi su izgradili čuvene šančeve na takvom terenu koji je tome pogodovali, pa su turske najjače snage usporavane i oslabljene, a na kraju artiljerijom potučene.
Posle bitke Mišarsko polje bilo je tamno i izriveno topovskim đuladima i puščanim zrnima, a trava raznesena konjskim kopitima, pokriveno leševima izginulih Turaka i natopljena ljudskom i konjskom krvlju. Procenjuje se da su Srbi imali oko 1.000 poginulih, dok su Turci imali preko 12.000 posečenih vojnika.
Petar Bojović je bio mnogo toga - vojnik koji nije želeo da se bavi politikom, vojskovođa koji nije napuštao svoje ratnike, čovek privržen porodici, strog prema svima, a najviše prema sebi, zaboravljeni heroj... U nizu od samo četiri srpska generala koji su dobili čin vojvode, bio je poslednji kome je ova počast dodeljena, a i najmlađi.
Ostrvo Pag na severnom Jadranu peto je po veličini hrvatsko ostrvo, i u ozbiljnoj konkurenciji može da se podiči sa najdužom obalom od svih ,međutim uprkos lepoti ostrva, tu se krije zlokobna prošlost ustaških monstruma, a ostaci logora "Slana" to i dokazuju.
01.08.2024
07:15
Ova srpska pobeda je imala veliki odjek, ne samo na Balkanu, već i daleko šire. Tačnije francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta je odao priznanje srpskom voždu Karađorđu, iako je poslao svoje artiljerce, kao ispomoć Turcima.
Raspored ustaničkih snaga
13. avgusta 1806. Karađorđe je na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanac je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi.
Unutar šanca, Karađorđe je po banketu raporedio svoje najbolje strelce u dva reda. Iza njih je razmestio u dva reda pešake, koji će istrčavati, kad malaksa vatra, kad neko od boraca padne, da ga zameni. Kako je u to vreme razmak između strelaca iznosio po metar, svaku ivicu šanca posedalo je po 120 vojnika u jednoj vrsti.
Turci su u tom trenutku zastali oklevajući, a begovi su kamdžijama terali malodušne, ali bez uspeha. Sulejman-paša je zato poslao derviše i hodže da podignu moral. Posle ovoga je turska konjica navalila novom snagom, a predvodio ju je Kulin-kapetan iz Bosanske Krajine. Turci su uspeli da se probiju do šanca i poskakali su na grudobrane.
Srpski kontra napad
U tom trenutku je Karađorđe dao znak srpskoj konjici da krene u napad. Konjanici su se podelili u dve grupe. Na čelu jednog krila je bio pop Luka Lazarević, a na čelu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadović. Luka Lazarević je pojurio prema šancu, a prota Mateja je krenuo ulevo prema turskoj artiljeriji i vezirevom štabu. Iznenađene tobdžije su okrenule cevi prema konjici koja je izletela iz šume, ali bez uspeha.
Nakon što su uklonili tursku artiljeriju, ustanici sa protom Matejom na čelu su jurnuli prema turskom štabu, ali su im se isprečili konjanici iz vezirove pratnje. Nakon što je porazila vezirevu zaštitu, seljačka konjica je napala tursku rezervu na levom krilu prema selu Orašcu.
Ustanička konjica pod komandom Luke Lazarevića je rasterala tursku pešadiju oko šanca i krenula je da je goni. Karađorđe je potom naredio da se otvore vrata šanca i da srbska pešadija krene u silovit napad.
Veliki srpski trijumf
Mišarska bitka je završena u predvečerje oko 18 sati velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrači sa druge strane Save su poslali u Beč vest o strašnom turskom porazu i da je na Mišaru ostalo mnogo mrtvih Turaka.
Na turskoj strani su poginuli Sinan-paša iz Goražda, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić iz Zvornika i njegova dva sina i mnogi drugi. Srbi su došli do velikog plena: mnogo oružja, municije, konja, skupocenih odela i novca.
Na turskoj strani među artiljercima bilo je i francuskih, koje je poslao Napoleon Bonaparta svojim osmanlijskim saveznicima.
Nakon bitke
Potučeni na Mišaru, Turci su se povukli u logor ispod Šapca i utvrdili se dubokim rovom. Ipak, ne osećavši se bezbednim u njemu, jedne noći su pokušali da pobegnu nazad u Bosnu. U Kitogu su ih sačekali Stojan Čupić i Miloš Pocerac sa oko 2.000 boraca i uništavali ih. Miloš je od preživelih Kulinovih ljudi zaplenio Kulinovu sablju, odelo i konja.
Oko 1.000 Turaka je upalo u zasedu koju je spremio odred prote Nikole Smiljanića. Srbi su ubili oko 500 ljudi, zarobili 300 i zaplenili oko 1.000 goveda i preko 30 kola oružja i municije.
Najsmeliji podvig su izveli Cincar Janko Popović i Lazar Mutap koji su jureći za Turcima prešli Savu, sustigli ih u selu Bosut, posekli ih, leševe bacili u Savu, a oni se sa plenom vratili u Srbiju.
Bitna pobeda za Srbe
Zbog velikog poraza u Boju na Mišaru, muslimanski svet je i ovaj put prebacio odgovornost na drugog: „Krivi su im bili Porta, paše, Austrija i Francuska". Tako se po Krajini pričalo da ih je izdao jedan paša. I upravo kada su bili pritesnili Srbe pod Karađorđem i popom Lukom, iznenada ih je opkolila i potukla mađarska konjica.
Nakon pobeda na Mišaru i na Deligradu, turska Porta je bila primorana da pregovara o miru sa ustanicima, uz posredovanje Austrije i Rusije. Porta je fermanom dala oproštaj Srbima za sve što su učinili u trogodišnjem ustanku, pokazala spremnost da Srbima odobri autonomiju ako izraze vernost Porti, da prihvata ustanovljenje srpskog vrhovnog kneza i da Srbi plaćaju jednom godišnje carske dažbine u iznosu od 722.500 groša.
Napoleon Bonaparta je odao priznanje Karađorđu, iako ostaje nejasno zašto je sa muslimanskom vojskom ratovao protiv hrišćanskih, Srbije i Rusije.
U Turskoj će se snimati serija o Naseru Oriću, ubici Srba, a već je objavljen i trejler za nju na platformi Tabii. O tome su u Info jutru govorili Nemanja Micić, filmski producent, Mile Bosnić, predsednik pokreta Srba Krajišnika.
26.08.2024
09:23
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Masakr u Prebilovcima su izvršile ustaše između 4. i 11. avgusta 1941. pod komandom Ivana Jovanovića zvanog Crni (gotovo sigurno srpskog porekla), nad 826 od ukupno 994 Srba, uglavnom žena, dece i staraca.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je danas provokacijom poziv Kijeva predstavnicima UN i Crvenog krsta da posete delove ruske Kurske oblasti koje pod kontrolom drže Oružane snage Ukrajine nakon napada 6. avgusta.
Ekonomska saradnja između Srbije i SAD značajno je napredovala, a uskoro očekujemo i zaključivanje sporazuma o strateškom partnerstvu u oblasti energetike. Biće to novi, važan iskorak u odnosima dveju zemalja, kaže u intervjuu za Newsmax Balkans ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Građani mogu da uštede i do 25 odsto kućnog budžeta ukoliko kupuju proizvode na akciji „Najbolja cena“ Beograd, 16. septembar – u poslednje tri nedelje, broj maloprodajnih objekata širom Srbije, u okviru akcije “Najbolja cena”, značajno je porastao, a ono što je najvažnije da građani danas troše četvrtinu manje novca u svojim budžetima za iste proizvode nego pre početka akcije, izjavio je ministar trgovine Tomislav Momirović
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, koji je najproruskiji političar na Balkanu, mora da snosi posledice za svoje proruske stavove, tvrdi albanski portal "Insajderi".
Pukovnik Veselin Šljivančanin i sociolog Ilija Kajtez gostovali su u "Ratu uživo". Centralna tema njihovog gostovanja bile su najnovije informacije o planovima NATO da isprovocira ruskog predsednika Vladimira Putina kako bi ga uvukli u direktan sukob.
Gosti "Otvorenog studija" televizije Informer bili su pukovnik profesor dr Mićo Živojinović i istoričar Nebojša Damjanović. Oni su analizirali verovatnoću novog svetskog rata, ovog puta nuklearnog, u skorijoj budućnosti.
Gosti "Info dana" bili su analitičar Stevica Deđanski i stručnjak za investicije Vladimir Đukanović. Govorili su o predstojećim američkim izborima, naročito o republikanskom predsedničkom kandidatu Donaldu Trampu.
Zina Al Sattaf, Katarina Odalović, Jadranka Jevtić i Maja Mojsovski Rašević razgovarale su sa svojim gostom Nemanjom Antićem o muško-ženskim odnosima, ali i o tome da li novac se novac troši više u rukama lepšeg pola.
Islamistička Slobodna Bosna objavila je pakleni antisrpski plan koji je skovan na nivou celog regiona. O tome je u Info jutru govorio Dragoslav Bokan, pisac i režiser.
Sudsko veće Višeg suda u Beogradu je prihvatilo predloge branilaca i odlučilo da su izvede još nekoliko dokaza na suđenju Lazaru Tejiću, Ivanu Nikčeviću, Borisu Kovačeviću i Dušanu Kokoružu za teško ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12.11. 2020. godine u novobeogradskom naselju Belvil.
Otac bivše finalistkinje Mis Švajcarske, poreklom iz Srbije, Kristine Joksimović (38), pronašao je njenu glavu u kanti za smeće u vešernici kuće u Biningenu kod Bazela, gde su ostavljeni i delimično ispasirani ostaci njenog tela, otkriva porodična prijateljica.
Gost Beograda u ponedeljak bio je čuveni engleski golman Dejvid Džejms, a sve u svojstvu ambasadora Liverpula u promociji saradnje slavnog kluba i kompanije "Karlsberg" koja je sada već duga 32 godine.
Početak ruske kontraofanzive protiv ukrajinskih trupa, koje su prošlog meseca zauzele deo Kurske oblast, ponovo je u prvi plan istakao ciljeve "smele invazije" Kijeva, piše "Fajnenšl tajms".
Ruska strana će pronaći način da podseti Britaniju koliko je bila uprljana svojim interakcijama sa nacistima izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući izjavu britanskog kolege Dejvida Lamija, koji je Rusiju uporedio sa fašističkom državom.
Večeras od 20 časova, legendarni španski tenor Hose Kareras održaće dugo iščekivani koncert u Sava Centru u okviru Classico festivala, u organizaciji Skymusic-a.
Dramaturg Žarko Jokanović kaže da se raduje novoj predstavi u Teatru "Odeon" u režiji Marka Jovičića koja će sigurno biti podjednako posebna i dirljiva
Jedan od osnivača legendarne grupe "Džekson 5", Tito Džekson, brat Majkl Džeksona, preminuo je u 70. godini u nedelju, a zvanični uzrok smrti još nije utvrđen.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.