EGZEKUCIJA PRED KAMERAMA! Na današnji dan pre 33 godina streljan rumunski diktator Čaušesku i njegova žena

Na današnji dan, pre tačno 33 godine, izvršeno je streljanje rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge Elene na Božić 25. decembra 1989. godine, posredstvom odluke vojnog suda

Nikolaj Čaušesku je bio predsednik Rumunije od 1965. sve do svoje smrti, 1989, kada je streljan. Suđenje i izvršenje kazne su snimljeni video-kamerom. Snimak je munjevitom brzinom obišao svet, a rumunska televizija ga je prikazala nekoliko dana kasnije.

Nikolaj Čaušesku bio je predsednik Rumunije od 1965. godine, pa sve do svoje smrti, 1989, kada je streljan. Izvršenje kazne, kao i suđenje, zabeleženi su video-kamerom, a taj snimak je velikom brzinom obišao svet. Rumunska televizija emitovala ga je nakon nekoliko dana.

Nikolaj Čaušesku ušao je u istoriju kao poslednji komunistički evropski šef države koji je srušen sa vlasti i streljan, što predstavlja kraj dotadašnje ideološke podele sveta.

Neredi u Rumuniji izbili su 17. decembra 1989. kada je narod u Temišvaru odlučio da se digne na noge zbog zlostavlja prostestantskog sveštenika Lasla Tekeša, koji je bio istaknuti kritičar Čaušeskua.

Fabrički radnici tada su se takođe priključili pobuni, a lokalni vojni garnizon nije mogao da se odupre pobuni, pa su u ovaj grad upućene dodatne vojne jedinice. Čaušesku se, za to vreme, u Bukureštu obraćao stotinama hiljada ljudi na jednom od brojnih protesta protiv zaverenika i plaćenika.

Na obećanje o povećanju plata i penzija masa je krenula da zviždi i negoduje, te se začulo uzvikivanje parola: " Dole komunizam, Dole partija, Hoćemo slobodu".

Ubrzo potom usledili su sukobi i ulične borbe između tajne policije Sekuritate i naroda kome se ubrzo vojska pridružila.

Tenkovi su takođe izašli na ulice, a stotine ljudi su poginuli u vatrenom obračunu sa tajnom policijom. Demonstranti su uspeli da 22. decembra provale u predsedničku palatu iz koje je bračni par Čaušesku helikopterom pobegao do Trgovišta, nadajući se da će spas naći u lokalnoj kasarni.

Foto: printscreen

Međutim, diktator i njegova žena postali su zarobljenici jer je garnizon prešao na stranu naroda i novu revolucionarnu vlast obavestio o zarobljavanju Čaušeskua.

U uzavreloj atmosferi teško je bilo odlučiti šta uraditi sa sudbinom Čaušeskua i njegove supruge. Odluka je pala da to uradi Vojni sud. Vojnim helikopterima tog 24. decembra u Trgovište su odleteli ministar odbrane Stankulesku, pukovnici Gica Popa i Jon Nestor kao i vojni tužilac Dan Vojnea, zapisničar, advokat, dva kamermana i kapetan sa 8 vojnika.

Suđenje je započelo 25. decembra i trajalo je neverovatnih sat vremena, a odluka o presudi samo 10 minuta. Inače kamera je sve vreme snimala tok suđenja pa i trenutak odvođenja bračnog para i sam čin streljanja.

Bračni par Nikolaj i Elena koji su na vlasti bili od 1965 godine streljani su u krugu kasarne u Trgovištu tačno u 15 časova 25. decembra, a vojni lekari su konstatovali smrt bračnog para i oni su zatim sahranjeni.

Foto: agencije

Tačan broj žrtava u Rumunskoj revoluciji nije nikada tačno preciziran i on je predmet i dalje spekulacija u istorijskoj i političkoj literaturi. Navodno cifra se kreće oko 1.104 poginula i 3.352 ranjena, ali kod nekih autora taj broj raste skoro do 5.000, pa i neverovatnih 12.000 ljudi.

Narednog dana, pošto su tela bračnog para Čaušesku sahranjena, ukinut je jednopartijski sistem, a 14 dana kasnije ukinuta je i smrtna kazna u Rumuniji.

Nakon nekoliko godina, grob Nikolaja Čaušeskua postao je stecište njegovih pristalica od kojih neki i dan-danas žale za vremenima njegove vlasti, te na ovaj dan nose cveće i vence na njegov grob.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Fikus

pre 1 godinu

Kao i svi drugi i Rumuni su se usrećili sa dolaskom "slobode i demokratije" pa ih je Vojvodina puna. Dolaze masovno da ovde rade da bi obezbedili egzistenciju svojih porodica a dobar broj njih kupio zemlju i napravio kuće.

1 0 Odgovori

Cia

pre 1 godinu

Ostavio Rumuniju bez dollara duga.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari