Čovek koji je otkrio izgubljeni grad Z i nestao bez traga! Misterija istraživačke ekspedicije i priče o ubistvu od strane lokalnih plemena

Još od trenutka kada su Evropljani prvi put zakoračili na tlo Novog sveta, kružila je legenda o gradu od zlata skrivenom duboko u džungli.

Nekada se on nazivao i El Dorado, a u pojedinim situacijama je imao i drugačije nazive. 

Uverenje da se negde duboko u prašumama Južne Amerike krije legendarni grad je delio i britanski istraživač pukovnik Persi Harison Foset. A kada je 1925. godine zakoračio u džungle Amazona u potrazi za njim, on je nestao bez traga.

Šta je bio uzrok ovome da li su ga ubila lokalna plemena, ili se desilo nešto drugo? 

Sve je počelo ovako

Pre nego što je u 58. godini rešio da se upusti u ovako neizvesnu avanturu, Persi Harison Foset je na sebe već mnogo puta skrenuo pažnju javnosti. Kako je bio oficir i obučeni geodet, često je odlazio na teritorije koje su nezabeležene na mapi, da otkriva njihove tajne ispitivao je granice između Bolivije i Brazila, oblast Mato Grosa i sl.

Tokom ekspedicija je dolazio u kontakt sa lokalnim plemenima, i vremenom, slušajući njihove priče i legende postaje opsednut gradom kom daje ime "Z". Navodno ulice u njemu su bile popločane srebrom, a krovovi kuća su bili od zlata. 

Sve ove priče i nagađanja su poticala od otkrića iz 1920. godine, kada je Foset u Nacionalnoj biblioteci Rio de Ženeira naišao na Rukopis 512. Napisan od ruke portuglaskog istraživača, sredinom 18. veka, u njemu je stajalo da je on zajedno sa svojim saputnicima  otkrio veličanstven grad u Mato Grosu za koji je sumnjao da je izgubljena Atlantida. 

Inspirisan onim što je pročitao već 1921. godine organizuje prvu ekspediciju da nađe grad "Z". Ali umorni i iscrpljeni uslovima u džungli, ona ih savladala pre nego što su pošteno i zašli malo dublje u nju. Naredne godine Foset preduzima samostalnu misiju iz Baije u Brazilu, ali i ovog puta je ona završena bezuspešno. 

Foto: pexels.com

Kako je nestao Persi Foset?

Aprila 1925. godine se zato dobro spremio i skupio sredstva od porodica poput Rotšilda i krenuo još jednom da okuša sreću, zajedno sa svojim prijateljem Reli Rimelom, sinom Džekom i dva radnika. 

Na osnovu pisma koje je slao porodici je poznato da se krajem maja 1925. godine, zajedno sa drugim članovima tima našao na ivici do tada nikada istražene teritorije, ali je povodom svega i dalje bio izuzetno entuzijastičan i svoju suprugu Ninu obavestio:

 "Nadamo se da ćemo proći kroz ovaj region za nekoliko dana. Ne morate da se plašite bilo kakvog neuspeha."  

Danas nije tačno poznato kako su poslednji trenuci članova ekspedicije izgledali, niti šta se tačno desilo. Kako se ni nakon dve godine nisu vratili kući, organizovane su potrage, a mnoge od njih su se završile isto kao Fosetova i prema nekim procenama tokom njih je preminulo oko 100 ljudi. 

Foto: wikipedia

Ipak, nakon nekog vremena pojavila su se nagađanja kako je Foset išao uz reku Kululene i da je u jednom trenutku ubijen zbog uvrede indijanskog poglavice. Kako je održavao odlične odnose sa svim lokalnim plemenima tokom svojih ekspedicija, mnogi su ove navode odbacili. 

Međutim, kada je 1952. godine jedan od poglavica Kalapalo Indijanaca izvestio kako je kroz njihov region prošlo troje istraživača, koji su ubijeni zbog lošeg ponašanja, mnogi su se zainteresovali za slučaj. Poglavica je detaljno opisao žrtve i ustanovljeno je da su to Persi Foset, Džek i Reli Rimel.

Potom su vlasti pokrenule proces identifikacije i otišle u navedeno područje gde su otkopali ljudske ostatke, kako Fosetova porodica nikada nije želela da da DNK uzroke kako bi ih uporedili, nikada nije utvđeno da li su to bili oni. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.