Sutra obeležavamo najpoznatiju srpsku slavu: Ovaj običaj domaćini nikako ne preskaču

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca i dece, koji je najčešća krsna slava kod Srba.

Smatra se da polovina Srba slavi Svetog Nikolu kao krsnu slavu, dok druga polovina ide u goste, a tom svecu posvećeno je više od 600 crkava.

Kod čitavog hrišćanskog sveta Sveti Nikola se poštuje kao veliki čudotvorac.
Ljudi još tokom njegovog života, zbog izuzetne ličnosti i duhovnosti, Svetog Nikolu smatrali svetiteljem.

Pomagao je narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju i dobra dela činio je tajno. Zamonašio se i čitavo bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima. Pošto je vezan za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni.

Najstariji pravoslavni hram u beogradskom naselju Zemun - Crkva Svetog oca Nikolaja posvećena je Svetom Nikoli i 1948. godine proglašena je za spomenik kulture. 

Foto: Shutterstock

Rođen je u vreme rimskog cara Valerijana u gradu Patara u Maloj Aziji u luci na mediteranskoj obali današnje Turske, 280. godine, a upokojio se 345. godine. 

Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra, po novom ili 6. decembra, po starom kalendaru i taj dan se zove zimski Sveti Nikola, dok se 22. maja, odnosno 9. maja, slavi letnji Sveti Nikola u znak zahvalnosti radi prenosa moštiju u Bari.

Pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. 

Zaštitnik je mnogih gradova i luka posebno u Grčkoj i Italiji. U grčkom folkloru Sveti Nikola opisan je kao "gospodar mora".  Praznik Svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama Zapadne Evrope.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.