Ana i Maja imaju zlatne ruke! Za njihov majstorski rad Šumadija je nepresušna inspiracija

Zanat veza koji danas sa ponosom čuvaju sestre Ana i Maja Milović iz Atenice, svoje korene ima u porodičnom nasleđu.

Njihov vez, rađen na pravom srpskom platnu je zanat poput niti koja povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost, i garant čuvanja kulturnog identiteta našeg naroda.

- Naša mama se bavila izradom odevnih predmeta od trikotaže, što je u neku ruku isto ručni rad. Po završetku više tekstilne škole odlučila sam da joj se pridružim, samo u svom pravcu kroz vez. Kada sam u Etnografskom muzeju videla koliko je naša kultura bogata, koliko ima lepih motiva koji mogu biti savremeni, znala sam da želim time da se bavim - priča Ana Milović, vešta vezilja i čuvarka viševekovne tradicije.

Motivi koje izrađuju inspirisani su šarama iz svih krajeva gde živi srpski narod, od Vojvodine i Šumadije, do Kosova i Makedonije.

- Radimo motive prepoznatljive za Šumadiju, poput ruže koja se nalazi na keceljama, ali i manastirske motive, kao što je onaj iz manastira Banjska, koji ćemo da izvezemo na našim haljinama - objašnjava Ana.

Njihov rad nadmašio je granice Srbije.

- Sticajem okolnosti, sarađivali smo sa jednom prodavnicom na Mećavniku, pa je čuvena glumica Monika Beluči ponela jedan naš odevni predmet u filmu „Mlečni put”. Radili smo i za nemačku komičarku Ilku Besin, a i poznati njujorški tiktoker je ponosno nosio našu košulju. Drago mi je što naš vez putuje svetom, ali i što kroz svaki bod ostaje duša Srbije - kaže Ana sa osmehom.

Njena sestra Maja, iako je po struci u drugoj oblasti, zavolela je vez i s ponosom kaže da je „ukrala“ zanat od sestre.

- Vezem šumadijsku ružu koja datira još iz XV veka i simbolizuje naš kraj, selo Goričane i zapadnu Srbiju. Naše pretkinje su vezle ruže dok su njihovi muževi bili u ratu ili lovu. Taj cvet je bio njihov način da čuvaju nadu i lepotu života - objašnjava Maja Milović.

Vezilje iz Atenice Ana i Maja danas nastavljaju ono što su vekovima radile žene u srpskim domaćinstvima, stvaraju lepotu rukama, ali i čuvaju dušu naroda kroz niti i šare koje su preživele vekove. Njihov rad je ukras koji svedoči o snazi, ljubavi i neprolaznosti tradicije zanata koji traje vekovima.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.