A
AKO DIJETA "NE RADI", NIJE DO VAS... nego do mozga!
Studija na miševima može da pomogne u objašnjenju zašto držanje dijete može da bude neefikasan način mršavljenja s obzirom da glavne moždane ćelije mogu da deluju tako da spreče sagorevanje kalorija
mondo.rs/informer.rs 18. 06. 2017. 14:59
0
Shutterstock

Vaš mozak može da bude najveća prepreka mršavljenju dok držite dijetu, kažu rezultati nove studije istraživača sa Univerziteta Kembridž.

Studija izvršena na miševima je otkrila novi mehanizam gde se organizam prilagođava niskom unosu kalorija i ograničava gubitak kilograma.

Istraživači su ustanovili da glavne moždane ćelije deluju kao "okidač" u sprečavanju organizma da sagoreva kalorije kada je njihov unos ograničen.

- Strategije mršavljenja su često neefikasne zato što organizam funkcioniše kao termostat i izjednačava broj kalorija koje trošimo sa brojem kalorija koje unosimo - kaže dr Klemens Blu (Clemence Blouet) iz Laboratorije za proučavanje metabolizma Univerziteta Kembridž u saopštenju za medije.

- Kada manje jedemo, naše telo to kompenzuje i sagoreva manje kalorija, što otežava gubitak kilograma. Znamo da mozak mora da reguliše ovaj kalorijski temostat, ali nije bilo poznato kako prilagođava sagorevanje kalorija količini hrane koju pojedemo.

Istraživači su ispitali ulogu grupe neurona u delu mozga koji se zove hipotalamus. Agutiju-srodni neuropeptidi, ili AGRP neuroni, regulišu apetit i navode nas da jedemo kada su aktivirani, a mogu dovesti do anoreksije kada su potpuno neaktivni.

Pixabay

Istraživači su naizmenično aktivirali i deaktivirali AGRP neurone kod miševa kako bi videli šta se dešava kada upravljaju njihovom funkcijom.

Ustanovili su da ljudi postaju gladni i jedu kada su AGRP neuroni aktivirani, ali da, ako nema hrane na raspolaganju, deluju tako da čuvaju energiju ograničavanjem broja kalorija koje se sagorevaju i tako usporavaju mršavljenje.

Kada hrana postane dostupna i kada jedemo, delovanje AGRP neurona se zaustavlja i potrošnja energije se vraća na normalan nivo.

- Naša otkrića govore da jedna grupa neurona u mozgu upravlja apetitom i potrošnjom energije i, u zavisnosti od toga šta je na raspolaganju u okruženju, može da reguliše sagorevanje ili čuvanje kalorija - kaže Blu.

- Ako je hrana dostupna, oni nas navode da jedemo, a ako nema dovoljno hrane, prebacuju organizam u takav režim rada da čuva kalorije i sprečavaju nas da sagorevamo masti.

Istraživači kažu da ova otkrića mogu da dovedu do razvoja novih i unapređenih terapija za smanjenje preteranog unosa hrane i gojaznosti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu eLife.

SLIČNE VESTI
KOMENTARI0
OSTAVI KOMENTAR
JEDNA JE SINDI KRAFORD! Mlađe koleginice joj nisu NI DO KOLENA!
Vreme
Beograd 30o
30 C
Beograd
  • Novi Sad
    30o
  • Niš
    24o
  • Subotica
    30o
  • Zrenjanin
    30o
  • Klek
    30o
  • Kula
    30o
  • Sombor
    30o
  • Vrbas
    30o
  • Vranje
    31o
  • Prokuplje
    24o
  • Leskovac
    24o
  • Arilje
    27o
  • Kraljevo
    30o
  • Apatin
    30o
  • Vlasotince
    24o
  • Pirot
    22o
  • Ingija
    30o
  • Loznica
    28o
  • Grocka
    30o
  • Kovin
    30o
  • Ruma
    30o
  • Kladovo
    27o
  • Novi Pazar
    30o
  • Jagodina
    25o
  • Ivanjica
    27o
  • Titel
    30o
  • Ub
    28o
  • Bor
    26o
  • Nikinci
    30o
  • Batajnica
    30o
  • Surdulica
    21o
  • Ralja
    29o
  • Zlatibor
    27o
  • Popinci
    30o
  • Kosjeric
    27o
Insajderska priča,trač ili istina, pišite, podelite...
Informerka