A
AKO DIJETA "NE RADI", NIJE DO VAS... nego do mozga!
Studija na miševima može da pomogne u objašnjenju zašto držanje dijete može da bude neefikasan način mršavljenja s obzirom da glavne moždane ćelije mogu da deluju tako da spreče sagorevanje kalorija
mondo.rs/informer.rs 18. 06. 2017. 14:59
0
Shutterstock

Vaš mozak može da bude najveća prepreka mršavljenju dok držite dijetu, kažu rezultati nove studije istraživača sa Univerziteta Kembridž.

Studija izvršena na miševima je otkrila novi mehanizam gde se organizam prilagođava niskom unosu kalorija i ograničava gubitak kilograma.

Istraživači su ustanovili da glavne moždane ćelije deluju kao "okidač" u sprečavanju organizma da sagoreva kalorije kada je njihov unos ograničen.

- Strategije mršavljenja su često neefikasne zato što organizam funkcioniše kao termostat i izjednačava broj kalorija koje trošimo sa brojem kalorija koje unosimo - kaže dr Klemens Blu (Clemence Blouet) iz Laboratorije za proučavanje metabolizma Univerziteta Kembridž u saopštenju za medije.

- Kada manje jedemo, naše telo to kompenzuje i sagoreva manje kalorija, što otežava gubitak kilograma. Znamo da mozak mora da reguliše ovaj kalorijski temostat, ali nije bilo poznato kako prilagođava sagorevanje kalorija količini hrane koju pojedemo.

Istraživači su ispitali ulogu grupe neurona u delu mozga koji se zove hipotalamus. Agutiju-srodni neuropeptidi, ili AGRP neuroni, regulišu apetit i navode nas da jedemo kada su aktivirani, a mogu dovesti do anoreksije kada su potpuno neaktivni.

Pixabay

Istraživači su naizmenično aktivirali i deaktivirali AGRP neurone kod miševa kako bi videli šta se dešava kada upravljaju njihovom funkcijom.

Ustanovili su da ljudi postaju gladni i jedu kada su AGRP neuroni aktivirani, ali da, ako nema hrane na raspolaganju, deluju tako da čuvaju energiju ograničavanjem broja kalorija koje se sagorevaju i tako usporavaju mršavljenje.

Kada hrana postane dostupna i kada jedemo, delovanje AGRP neurona se zaustavlja i potrošnja energije se vraća na normalan nivo.

- Naša otkrića govore da jedna grupa neurona u mozgu upravlja apetitom i potrošnjom energije i, u zavisnosti od toga šta je na raspolaganju u okruženju, može da reguliše sagorevanje ili čuvanje kalorija - kaže Blu.

- Ako je hrana dostupna, oni nas navode da jedemo, a ako nema dovoljno hrane, prebacuju organizam u takav režim rada da čuva kalorije i sprečavaju nas da sagorevamo masti.

Istraživači kažu da ova otkrića mogu da dovedu do razvoja novih i unapređenih terapija za smanjenje preteranog unosa hrane i gojaznosti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu eLife.

SLIČNE VESTI
KOMENTARI0
OSTAVI KOMENTAR
SVE O POZNATIMA
Vreme
Beograd 27o
27 C
Beograd
  • Novi Sad
    27o
  • Niš
    22o
  • Subotica
    24o
  • Zrenjanin
    27o
  • Klek
    27o
  • Kula
    25o
  • Sombor
    25o
  • Vrbas
    25o
  • Vranje
    22o
  • Prokuplje
    22o
  • Leskovac
    22o
  • Arilje
    22o
  • Kraljevo
    21o
  • Apatin
    25o
  • Vlasotince
    22o
  • Pirot
    22o
  • Ingija
    27o
  • Loznica
    22o
  • Grocka
    27o
  • Kovin
    27o
  • Ruma
    27o
  • Kladovo
    26o
  • Novi Pazar
    19o
  • Jagodina
    21o
  • Ivanjica
    22o
  • Titel
    27o
  • Ub
    25o
  • Bor
    24o
  • Nikinci
    27o
  • Batajnica
    27o
  • Surdulica
    19o
  • Ralja
    27o
  • Zlatibor
    22o
  • Popinci
    27o
  • Kosjeric
    21o
UZ OVE OBLINE NEMA VRELINE! Brutalno zgodna Anastasija Verbovaija opasna je za muška srca!
Insajderska priča,trač ili istina, pišite, podelite...
Informerka